Новости

Државна манифестација посвећена обележавању Дана сећања на страдале и прогнане Србе у војно-полицијској акцији Хрватске "Олуја", у којој је убијено 2.000, а протерано више од 200.000 Срба, одржана је 4. августа 2017. године у Ветернику код Новог Сада.
Поводом захтева да званична државна делегација Републике Македоније на празник Светог пророка Илије учини посету манастиру Светог Прохора Пчињског са својим програмима и порукама, Информативна служба Српске Православне Цркве обавештава заинтересовану јавност да надлежни црквени орган, из разлога који су добро познати, а нису се променили већ низ година, није одобрио посету државне делегације Републике Македоније манастиру Светога Прохора.
У осму недељу по Педесетници, 30. јула 2017. године, на празник Светих и богоносних oтаца првих шест васељенских сабора и Свете великомученице Марине, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког господина Иринеја, свету Литургију у Саборном храму у Новом Саду, служио је Епископ франкфуртски и све Немачке господин Сергије.
Отварању изложбе посвећене јубилеју 700 година манастира Крупе, манастира у страдалној Епархији далматинској, присуствовали су Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Епископи бачки Иринеј и далматински Фотије, представници политичког и јавног живота Новога Сада.
Светоархангелски манастир у Ковиљу, прославио је у среду, 26. јула 2017. године, престони празник Сабор светог архистратига Гаврила. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије, уз саслужење Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија и Епископа бачког г. Иринеја, архимандрита Исихија, настојатеља Светоархангелске обитељи, монаштва и свештенства наше Епархије.
Интервју епископа бачког Иринеја за Политику: Уверен сам да ће дијалог о Степинцу бити настављен


Заједничко саопштење мешовите Комисије која је разматрала лик и дело Алојзија Степинца изазвало је различите коментаре. Овај документ, објављен након последњег, шестог заседања у Ватикану, у делу јавности протумачен је као попустљивост представника СПЦ, јер су изостале формулације из којих би се видело због чега је за српску страну неприхватљиво проглашење Алојзија Степинца за свеца. Најконтроверзнији детаљ је што се заједничко саопштење појавило у две верзије.