Саопштења

Са жалошћу обавештавамо јавност да је цивилно лице (С.Ж.) запослено на пословима благајника у Архиепископији београдско-карловачкој у последњих неколико година сукцесивно вршило проневеру црквеног новца који му је био поверен.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на својој седници 24. јануара 2013. године донео је ову одлуку:

С обзиром на одређене особености Типика Православне Цркве у 2013. години, умолити Високопреосвећену и Преосвећену господу епархијске архијереје Српске Православне Цркве да преко подручног им свештенства, обавесте верне:

У трајној бризи за свештенство и народ на распетом Косову и Метохији, а поводом њиховог најновијег страдања, састали су се у четвртак 24. јануара у Патријаршији српској у Београду на заједничкој седници Свети Архијерејски Синод и Одбор за Косово и Метохију Српске Православне Цркве, под председавањем Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на својој седници одржаној у Патријаршији српској у Београду 14. децембра 2012. године, узео је на знање постојеће извештаје и укупну расположиву документацију о тешком стању Средњеевропске епархије Српске Православне Цркве у погледу међуљудских односа, функционисања епархијских тела, финансијско-материјалног пословања и канонскога стања уопште и, на основу тога, са жаљењем донео одлуку да поведе поступак утврђивања канонске одговорности Његовог Преосвештенства Епископа средњеевропског Г. Константина за то стање.

Црквена општина у Новом Саду одлучно одбацује дезинформацију коју су јуче пренели скоро сви домаћи штампани и електронски медији, објавивши да је на црквеном грађевинском плацу у улици Марка Миљанова 16 у Новом Саду извесни Р. К. погинуо приликом извођења грађевинских радова на рушењу приземног објекта, иначе власништво новосадске црквене општине.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је са неверицом и огорчењем примио вест да је жалбено веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију, под председавањем судије Теодора Мерона, донело ослобађајућу пресуду хашким оптуженицима Анти Готовини и Младену Маркачу, којима се судило за злочине против човечности и кршење законâ и обичајâ ратовања од јула до септембра 1995. године, тиме што су учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био трајно и присилно уклањање српског цивилног становништва из Крајине.